Beograd traži devastirane lokacije za odlaganje građevinskog otpada – Šta je problem u opisu tendera?

otpad divlje deponije
otpad divlje deponije

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda raspisao je tender za „sprovođenje mera iz Akcionog plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja u gradu Beogradu – Izrada registra devastiranih lokacija u Beogradu“.

Opis tendere glasi:

U cilju rešavanja problema sanacije postojećih divljih deponija kao i prevencije nastanka novih neophodno je da se izvrši identifikovanje devastiranih lokacija u Beogradu, koje mogu poslužiti za odlaganje otpada od građenja i rušenja, proceniti potrebne količine otpada od građenja i rušenja, kao i zemlje iz iskopa koje se mogu iskoristiti za vraćanje devastiranih lokacija u prvobitno stanje u skladu sa planskim dokumentima.

Izrada registra devastiranih lokacija se odnosi na teritorije gradskih opština Palilula, Voždovac, Čukarica, Rakovica, Zemun i Surčin. Identifikovanje devastiranih lokacija treba izvršiti uz pomoć bespilotne letilice, navedeno je u tehničkoj specifikaciji tendera.

U tekstu tendera postoje nekoliko nedorečnosti i nelogičnosti.

Pitali smo Dejana Bojovića, generalnog sekretara Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, koji je učestvovao u izradi Akcionog plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja u Beogradu za period 2022-2030, da nam pomogne u razumevanju ovog tendera.

1. Deluje da je u planu da se na divlje deponije odlaže građevinski otpad

Ovo je potpuno nelogično.

U Akcionom planu piše da se u gradu Beogradu predviđa obezbeđivanje više lokacija za prihvat građevinskog otpada i zemlje iz iskopa:

1) reciklažna dvorišta/transfer stanice sa mobilnim postrojenjem za reciklažu građevinskog otpada
2) privremena reciklažna dvorišta sa mobilnim postrojenjem za reciklažu građevinskog otpada i korišćenjem recikliranog agregata za nasipanje i nivelisanje lokacije na osnovu urbanističkih dokumenata
3) lokacije za privremeno odlaganje zemlje iz iskopa koja će se koristiti za nasipanje i nivelisanje terena i dr.
4) korišćenje recikliranog agregata i zemlje iz iskopa na devastiranim lokacijama koje su korišćene kao pozajmišta (iskopi peska i šljunka, pozajmišta zemlje, gline i dr), ili su devastirane na drugi način (rudarski kopovi i sl.), radi rekultivacije prostora i vraćanja u pređašnje stanje.

2. Deluje da se divlje deponije poistovećuju sa devastiranim lokacijama

Iz prethodne tačke se može zaključiti šta su devastirane lokacije.

Pitali smo Dejana Bojovića koje su to devastirane lokacije koje ulaze u ovaj Registar devastiranih područja?

– Devastirana područja su nastala ljudskim delovanjem, kao npr, kamenolomi (pozajmišta), vađenjem peska i šljunka u priobalju reka, raznim nezavršenim radovima na iskopima, kao i delovanjem prirode kao što su klizišta, odronima usred poplava itd. I naravno da bi takve lokacije morale biti deo Registra devastiranih površina, kao i depresivna područja gde češće dolazi do prodora podzemnih voda na površinu tla. Ima više takvih lokacija u okolini Beograda gde je najpoznatije mesto kamenilom u Kijevu, a takvih lokacija je više samo u manjem obliku, dok bi sve druge trebalo snimiti i, ucrtati i obraditi – navodi Bojović.

rusenje gradjevina

3. Deluje da će se tek tako odlagati sav građevinski otpad

Za devastirane lokacije je predviđeno da se koristi zemlja iz iskopa. Takođe, nigde u tenderu ne piše da građevinski otpad mora da prođe proveru i preradu da bi se koristio za ovu namenu.

U Akcionom planu se pominje i zemlja od iskopa od izgradnje metroa – „devastirane i druge lokacije će biti detaljno razmatrane i po potrebi birane za prihvat zemlje od iskopa, odnosno viška zemljanog materijala, koja će u narednom desetogodišnjem periodu u Beogradu nastajati u velikim količinama zbog izgradnje metroa“.

Pitali smo sagovornika koji građevinski otpad može da se koristi za sanaciju devastiranih područja i da li se taj otpad prethodno obrađuje?

– Otpad od rušenja i građenja bi morao da se pre bilo kakve ugradnje ispita, obradi, da bi postao materijal. Isto važi i za zemlju iz iskopa. Koji materujal izabrati zavisi od samog tla i njegovih geoloških karakteristika da se ne bi poremetila sama struktura novopostavljenog tla – objašnjava Bojović.

4. Deluje da će biti popisane i divlje deponije

Divlje deponije su već toliko puta popisivane. Dok se tender završi za godinu dana nastaće nove, povećaće se količine otpada na postojećim, a neke će valjda biti i uklonjene.

Dejan Bojović kaže da ako se već radi snimanje terena, mogu da se snime i divlje deponije.

– U registar moraju, u tom slučaju, da uđu i lokacije divljih deponija da bi se pre svega video njihov broj i količine materijala na njima, i odrediti se prema njima na način koji bi zadovoljio sve ekološke standarde bez dodatnih zagađenja životne sredine – napominje Bojović.

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine nismo dobili razjašnjenje nedoumica oko tendera. Moguće da je tender nespretno formulisan. Međutim, divlje deponije su veliki problem, pitanje građevinskog otpada takoreći nije ni počelo da se rešava, tako da bi trebalo povesti računa kada se govori o ovim temama i ne zbunjivati dodatno javnost.

Tender je otvoren do 1. decembra, a rok za izvršenje posla je skoro godinu dana tačnije 350 dana od zaključivanja ugovora. Tender možete pronaći OVDE.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama

SRDA preporučuje